О нашей семье
Моя немецкая половина

 

На одном с ошибкой написано

Simens Peter

     Все выходцы из Западной Пруссии, чем обьясняется  польское звучание фамили прапрародителей "Заватски" не знаю. Хотя догадка все же есть. В своих воспоминаниях Kornelius Siemens  (брат Опы) пишет, что его родители с обоих сторон (матери и отца) не состояли в обществе менонитов. Во времена правления Екатерины Второй, гонимые из-за своих релегиозных убеждений, так называемые менониты или менисты переселялись из Западной Пруссии в земли южной Руси, современной Украины. Выходцы же с Восточной Пруссии (Польши) расселялись на берегах Волги. С тех пор началась история платтских немцев на русской земле. Платтскими нас называют из-за  диалекта. Этот диалект возник около 450 лет назад в Нижней Германии. Надо сказать, что менониты есть и в Аргентине и в Мексике. Но эти общины практически не отличаются от общин в России, так-как менониты - это практически закрытое общество для проникновения других культур. Благодаря этой своей закрытости и религиозности,  Платтдойче (Plattdeutsche) сохранили свой язык и культуру, в отличии от других представителей немцев России - волжских колонистов (кылныстов(колонистов)).

      Диалект Плоттдийч (Plauttdietsch) видимо из-за своего западного происхождения имеет очень много схожего с голландским. Этакая не очень гремучая смесь с английским. И так как я когда-то учил английский, то с удивлением замечал, что например "часы" по платтски - это те же "o´clock" по английски, хотя  на литературном немецком "часы" это "die Uhr", что абсолютно не одно и то же. 

     Во время второй мировой войны пострадали обе немецких ветви. Мой дед Peter Siemens служил в трудармии в Кривом Роге в нечеловеческих условиях и окруженный ненавистью местного населения за принадлежность к немецкой нации. Очень многие не ворачивались с трудармии, а те кто возвращалался  попадали в лагеря  ГУЛАГ, кто выжил в ГУЛАГе попадали под комендатуру. Комендатура  подразумевала собой абсолютный невыезд за пределы места проживания без особого разрешения. А моему деду Зименс Петеру нужно было разрешение, чтобы женится на моей бабушке,  Мантлер Анне.

     В первую мировую войну оба моих прапрадеда служили в санитарных войсках. При всем своем идиотизме самодержавного государства никому в голову не приходило уничтожать или унижать немцев. Их сделали военными медбратами, хотя война по сути была с представителями их же национальной пренадлежности  (Германия и Австро-Венгрия).

       В наш век  постепенной глобализации и принудительного  атеизма в прошлом, многие из потомков менонитов вышли из общин. Не помнят или почти забыли Plautdietsch, не ходят в церкви. Я принадлежу к тем-же. Но я всегда буду помнить, как долог был исход наших дедов из России - целых долгих 70 лет. А некоторые, как например мой самый любимый Опа Peter Siemens и Ома Anna Siemens так и не увидели чистых, красивых улочек и забитых до отказа продуктами магазинов Германии. Все что они видели и помнят -  это революция, насильная коллективизация, репрессии 30-х, трудармии второй мировой, комендатура 50-х. Лишь светлая память моим старикам, да пара надгробных камней,стоящих рядом, остались на самом красивом, утопающим в цветах, немецком погосте в Киргизии в селе Рот-Фронт. На одном с ошибкой по немецки написано Simens Peter, на другом по  русски Зименс Анна. Как оазис немецкого порядка и красоты стоит, окруженное тополями, немецкое кладбище посреди бывших колхозных полей, а дорога к нему усажена плакучими ивами.

     Предлагаю вам почитать историю переселения нашей семьи с Украины 1892 г в Киргизию, что привело нас туда и каким образом получилось так, что люди в Бишкеке узслышали странную фамилию Зименс. В то время никто не связывал ее с прославленным концерном... О концерне просто не знали. На исторической родине нас называют "Aussiedler", что означает "переселенцы". Вот уж действительно вечные переселенцы. И я скажу так... Если нас погонят, если нам здесь станет тесно,  мы будем переселятся дальше. Ей богу, нам не привыкать!!!

 

 По словам брата Опы.

Kornelius Siemens

"Meine Reise in Erdental" 1992 г

Kornelius und Maria Siemens,

sowie Franz und Helena Sawazki

(unten) waren in 1892-1894

nach Orenburg übergesiedelt

Корней и Мария Зименс

а также Франц и

Хелена Заватски в (см.внизу)

1892-1894 г переселились

в Оренбург

Übersiedlung meiner Vorfahren  aus Ukraine nach Orenburg.

     Nach den Wörtern  meiner längst verstorbenen Mutter 1948 (meine Urgroßmutter), sind meine Grosseltern von beiden Seiten (Kornelius Siemens, so auch Franz Sawatski) in den Jahren 1892-1894 aus der Ukraine, der alten Kolonie in das Orenburger Gebiet übergesiedelt, weil es in der Ukraine an Flächeninhalt und Land mangelte und die deutsche Bevölkerung sich sehr vermehrt hatte. Infolge dessen hat die Obrigkeit in Petersburg den deutschen Kolonien einen Erlass erteilt, dass  freiwilligen Familien angeboten wird, neues Land in den Orenburger Steppen zu bebauen. Die Landsflächen waren ca. 90 - 130 nördlich der Stadt Orenburg, meistens Schwarzerde und fast bergfrei. Dieses Land  gehörte den Gutbesitzern wie Djeew, Subotin und  Scheckehalow. Einige Jahren nach Vereinbarung war der Zulaufstrom so groß, dass in einigen Jahren 1898 sich die Dörfer von Nr.1 bis Nr. 8 erkennen ließen  Später kamen  dann auch Nr.9  bis Nr.14 und andere deutsche Dörfer mit Namen, jedoch ohne Nummern.  Meine Grosseltern von der Seite des Vaters wohnten in Nr.2 Petrowka. Grosseltern von der Seite der Mutter in Nr.8 - Romanowka. Schon nach einigen Jahren war Landwirtschaft und Viehzucht auf nicht niedrigem Standpunkt. Mein Großvater war Franz Sawatski,  Großmutter  Helena (Töws) mit vier Kindern: Maria, Helena, Franz und Jakob (wovon Maria Später meine Mutter wurde). Mein Großvater war ein guter Landwirt, geübter Tischler und Tierarzt. Er konnte schustern und mancherlei anderes Handwerk.

Переселение моих предков с Украины в Оренбургскую область

     По словам моей уже давно ушедшей из жизни прабабушки (1948), мои прапрародители со стороны моего деда (Зименс Корней, а также Франц Заватски)  в 1892-1894 переселились из колонии на Украине в оренбургскую область, так как на старом месте  не стало хватать площадей и земли для возделывания, а немецкое население резко увеличивалось. По этой же причине  правление в Петербурге выпустило в немецких колониях манифест, в котором предлагалась немецким семьям добровольно ехать  и обустраивать новые земли в Оренбургских степях. Новые земли находились примерно в 90-130 км северней Оренбурга, в основном чернозем и почти без гор. Эта земля принадлежала таким богачам как Деев, Суботин и Шекехалов. Спустя уже несколько лет после соглашения приток населения был настолько высок, что около 1898 г уже появились села под номерами начиная с ном.1 по ном.8. Позже появились также ном.9 - ном.14 и другие немецкие села с названиями и уже без номеров. Мои прапрародители со стороны прадедушки поселились в селе ном.2 - Петровка. Прапрародители со стороны прабабушки в ном.8 - Романовка. Их звали Франц и Хелена Заватски (дев.Тевс), а также четверо детей: Мария, Хелена, Франц, Якоб (Мария стала моей прабабушкой). Мой прапрадедушка был хороший сельскохозяйственник, искуссный столяр и ветеринар. Он сапожничал, знал и другие ремесла.

Преревод осуществлен от моего лица.

 

Urgroßvater

Peter Siemens

Прадедушка

Петер Зименс

Übersiedlung meiner Vorfahren  aus Orenburg nach Sibirien

     So vergingen die Jahren bis Jahr 1910. In diesem  Jahr  Peter Siemens  heiratete  Maria Sawazki (meine Urgrosseltern). Nicht lange nach der Hochzeit, scheinbar im Jahr 1911war ein Aufruf von der Obrigkeit wieder ein Angebot wurde erlassen, dass in der Nähe von Slawgorod in Sibirien Ländereien freiliegen, um zu bebauen und anzusiedeln.  Jetzt mangelte es in Orenburg an Land, weil der Zustrom aus Ukraine noch nicht aufgehört hatte. Zudem entstanden junge Familien. Nach diesem Angebot entschlossen auch meine Eltern mit Bewilligung der Eltern von beiden Seiten. Auch diese Reise hatte ihre Schwierigkeiten wie - Kenntnisse der Russischen Sprache, das Umladen der Kisten, Zeit und Kosten auf der Eisenbahn. Meine Eltern landeten glücklich in Slavgorod. Mehr Hindernisse und Schwierigkeiten gab es, wo drei bis sechs Kinder waren und dazu noch Oma und Opa, oder kränkliche Familienmitglieder. Am Schluss der Reise bemerkte man, dass eins und das andere unbemerkt in russische Hände übergegangen war.  Doch trotz alle diesem fehlte es nicht an Mut und Tapferkeit beim deutschen Volk. Auch die schönsten Luftschlösser wurden für die endgültige Ansiedlung gebaut. Sie wurden ca. dreißig Kilometer östlich von Slawgorod ansässig, wo ab und zu Kasachenjurte mit Viehherden stand. Unübersehbare Flächen mit Wiesen, Kräutern und anderem Gestrüpp in fast Menschenhöhe. Der Boden schien günstig für den deutschen Bauer zu sein. Mutige Hände voller Hoffnung fingen bei der Null an.

Переселение моих предков с Оренбургской области в Сибирь

     Так прошли годы до 1910. В этом году мой прадедушка Петер Зименс женился на моей прабабушке Марии Заватски. Вскоре после этого, предположительно в 1911 году, правление в Петербурге вновь призвало немецкое население заселять и обустраивать свободные земли  в Сибири, недалеко от города Славгород.  Теперь становилось тесно в Оренбурге, так как  еще не прекратился приток населения с Украины. К тому же образовалось много молодых семей.  На этот призыв решили  откликнутся мои прародители Зименс Петер и Мария (о прабабушке и прадедушке Мантлер я пока знаю мало) и заручились согласием родителей с обеих сторон.  Это поездка тоже не обошлась без трудностей таких как - знание русского языка, претаскивание тяжелых коробок,  время и затраты на поезд.  Мои прародители благополучно прибыли в Славгород. Более трудно было семьям в которых было по три, шесть детей, к тому же Ома и Опа, а то и больные члены семьи. По окончании поездки стало ясно, что то или иное незаметно перешло в русские руки. Но небыло недостатка в смелости и решительности у немецкого народа.  Ведь уже были построены красивейшие воздушные замки на окочательную оседлость на новом месте.  Так они и осели примерно в 30 км восточнее Славгорода, где иногда стояли юрты казахов со стадами скота. Необозримые площади с полянами, травами и бурьяном в человеческий рост. Земля казалась пригодной для немецкого крестьянина. И смелые руки все начали с нуля.

Преревод осуществлен от моего лица.

 

Urgroßmutter 1916

Maria Siemens mit zwei

Kindern: Peter (mein Opa)

und Lena

Прабабушка

Мария Зименс с двумя

детьми: Петер (Опа)

и Лена

Erster Weltkrieg und Revolution

      Im Jahr 1913 wurde mein ältere Bruder Peter geboren. 1914 wurde meine Schwester Lena geboren. Mit dem kleinen Wirtschaftsbestand, den meine Eltern damals hatten, herrschte Zufriedenheit und Dankbarkeit. Mein Vater pflegte zu sagen: "Mit dem Beistand Gottes habe ich das, was ich habe mit ehrlicher Arbeit beigeschafft." Doch bald nach diesen Jahren hat eine nie vergessbare Veränderung Folgen zurückgelassen. Wahrscheinlich im Jahre 1915 wurde mein Vater in den Rekrutendienst - im Forst oder Sanitätsdienst mobilisiert. Mutter mit 2 Kindern blieb zurück. Zudem brach noch 1917 die verheerende Oktoberrevolution aus, welche die grausamsten Spuren bis heute hintergelassen hat.  Wie die Verhältnisse auch ausgestaltet waren, so waren auch Scherze unter der jungen Mannschaft.

     So hat Papa erzählt, wenn ein neuer Ankömmling war und er glaubte sich klüger als alle anderen zu sein, so wurde er gleich gedemütigt. Er wurde gezwungen, vor allen auf einem Stuhl zu sitzen, einen Stiefel vor den Mund zu nehmen und hineintelefonieren zu den Eltern: "Papa und Mama, ich habe versprochen, alle meine Klugheiten von heute an abzulegen!". Und dergleichen Späße waren mehr. Aber auch der Sanitätsdienst war in kläglichen Verhältnissen. Kälte, harte Arbeit und teilweise auch Hunger ruinierte auch seine Gesundheit. Meine Mutter erzählte, das es Tage im Winterfrost gab, wo es kein warmes Essen gab und, um nicht zu hungern, wurde mit dem Keil gefrorenes Brot zerhackt, es etwas erwärmt und gegessen. Und trotz allen Widerwertigkeiten wurde mein Vater 1917 entlassen. Nach einer längeren Krankheit an Lungen, starb mein Vater im Jahr 1920. Die gute Hoffnung einer blühenden Zukunft lag in Trümmern

Первая мировая война и Революция

     В 1913 году родился мой дедушка (Опа). В 1914 родилась его сестренка Лена.  Но и с   небольшими средствами, которые тогда имели мои прародители, в доме господствовали довольство и благодарность. Прадед любил говорить: "С божей милостью я имею то, что я приобрел честным трудом". Но скоро после этих счастливых лет произошел  незабываемый поворот имевший тяжелые последствия. Вероятно в 1915 году моего прадеда мобилизовали в санитарную службу. Прабабушка осталась сдвумя детьми на руках. К тому же в 1917 году разразилась опустошающая Октябрьская Революция, которая  оставила после себя жесточайшие последствия.  Каково было бытиё, такими были  и шутки царившие в санитарной команде.

       Так прадед рассказывал,  что если появлялся новоприбывший и считал себя умнее других, то его становили сразу на место. Его заставляли сесть на стул, поднести сапог ко рту  и звонить родителям: "Мама и Папа,  я обещаю, с сегодняшнего дня я больше не умничаю". Но и санитарная служба была в плачевном состоянии.  Холода, тяжелая работа а также частично голод  подорвали его здоровье. Прабабушка рассказывала, что зимой бывали дни, когда не было горячей еды и чтобы не голодать замерзший хлеб разрубался топором  и немного подогретый сьедался. Но несмотря на все, прадеда в 1917 году уволили со службы. После продолжительной болезни легких  в 1920 году мой прадед умер. Надежда на цветущее будущее развалилась.

Преревод осуществлен от моего лица.

 

Mein Opa

Мой дедушка (Опа)

                                                         

N.E.P. und  Gründung der Kolchosen , Rückkehr nach Orenburg

     In der neuen ökonomischen Zeitperiode N.E.P. vermehrten sich die Bauern, Pferde und Landwirtschaftsmaschinen. Laut den damaligen Gemeindeordnungen wurde auch bald nach dem Tod des Vaters aus der Gemeinde 3 ältere Brüder auserlesen als Gutmänner. Das heißt, dass diese Bruder sich verpflichten , in jeglicher Hinsicht die Witwe nicht im Stich zu lassen. Für sie und für ihre Familie zu sorgen, wie Brot, Futter für das Vieh,  auch Erziehung der Kinder. Zu diesem Zweck wurden gewählt: 1. Abram Queiring, 2. Peter Kriger, 3. Abram Wiens. Diese drei Brüder haben ihre heilige Pflicht christlich erfühlt all die N.E.P. Jahren. Nun war der Bolschewistische Vormarsch offenbar völlig ohne Gott und Religion. 1928 war wohl das letzte Taufest an einem See, 20 km vom Dorf  Saratow. Seit dem sollte kein "mein" gelten, sondern "unser". Verbannungen drohten für Prediger und wohlstehende Bauern., was auch geschah.  Es war bewusst, dass die Länder wie Kanada, Brasilien, Paraguay Flüchtlinge aus Russland aufnahmen. Aber Russland weigerte sich aufs Äußerste und wollte keine Kontakte mit kapitalistischen Ländern. Nach diesem allen, wurde die Aussicht auf eine gute Zukunft immer dunkler und die Hoffnung entschwand.

     So wurde der Entschluss gefasst, einige Männer nach Moskau abzusenden, um vielleicht eine Verbündschaft zu erreichen mit der amerikanischer  Botschaft, ob irgendeine Zusage sei, um auszureisen. Es wurde scheinbar ein sehr verengter Vertrag zwischen der Regierungen abgefasst.  Unsere Abgesandte kehrte mit großer  Hoffnung heim. Nun sollte diese Emigration in kurzer Zeit geschehen.

     Es wurde auch nicht gezögert. In 1929 in den Sommermonaten waren täglich Ausrufe. Das hieß: Morgen ist bei Abram Wiens Ausruf! An diesem Tag wurde das ganze Vermögen auf den Hof gestellt. Vom kleinsten bis zum größten wurde alles ausgeboten.

     Auch meine Mutter entschloss sich, mit unsren Dorfbewohnern  zusammenzuhalten und somit die Reise anzutreten. Mit Briefen wurde ihr Vorhaben den Eltern in Orenburg benachrichtigt. So wurde alles verkauft, wenn auch zu geringen Preisen. Wir saßen im Hause auf unserem Reisegepäck, welches aus einer viereckigen Korbkiste mit Deckel, zwei Säcken und einigen Handtaschen bestand. Plötzlich erschien eines Tages eine überraschende Nachricht, dass einige von den früher abgereisten Familien sich auf der Rückreise befanden und nach mehreren Tagen trafen sie auch im Dorf ein. Durch diese durften wir auch erfahren, dass noch einige Familien in Moskau auf den Bahnhöfen liegen und andere in zeitweiligen Quartieren sich aufhalten, um die Ausreise nicht preiszugeben und einigen ist es gelungen zu entrinnen. Mehrere Männer wurden verhaftet und eingekerkert. Im Dorfe war  eine geschlagene Stimmung. Hier weiter zu existieren war fast unmöglich, es fehlte an allem. Meine Mutter entschloss - obwohl in Orenburg gleicher Stimmung herrschte und  nicht überflüssiger Reichtum war, wir fuhren zu Verwandter.

Mein Bruder Peter war damals 17.

НЭП и образование колхозов, возвращение в Оренбург

      Во времена НЭП увеличилось число крестьян, а так же лошадей и сельскохозяйственных машин. По правилам менонитской общины в то время, по причине смерти моего прадедушки, были выбраны 3 мужчин в помошники нашей семье.  Это означало, что они обязались  никогда не оставлять в беде  вдову прадеда, мою прабабушку. Заботится о её семье и о таких вещах как еда,  корм для скотины, а так же воспитание детей. Для этого были выбранны: 1. Абрам Квиринг, 2. Петер Кригер, 3. Абрам Винс. Все годы НЕПа эти люди выполняли свой христианский долг. Вот только большевисткое движение было без Христа и Религии. В 1928 году  было проведено  наверно последнее крещение на озере в 20 км от села Саратов.  С тех пор слово "моё" должно было заменится словом "наше". Ссылки и репрессии грозили  священникам и зажиточным крестьянам, так оно и вышло.  Все знали тогда, что такие страны как Канада, Бразилия, Парагвай принимали беженцев из России. Но советское правительство категорически было против контактов с капиталистическими странами.. По этому настрой на хорошее будущеее  пропадал, а в месте с ним и надежда.

     В общине решили послать несколько человек в Москву, чтобы договорится с американским посольством о возможном выезде немецких переселенцев. Была даже скорей всего достигнута некая межправительственная договоренность. Посланцы вернулись полные надежд. Эмиграция вот-вот должна была начатся.

     Она сразу и началась. Летом 1929 практически каждый день проводились "аукционы". Это значило: Завтра у Абрама Винса распродажа! В этот день выносилось  на двор все добро. Все... от мало до велика продавалось.

     Так же и моя прабабушка решила держатся с односельчанами и пустится в этот путь. Она поделилась мыслями об этом намерении с родителями в Оренбурге. Так все было и продано, по низкой цене. Они сидели дома на  пожитках,  упакованных в четырёхугольную коробку с крышкой, двух мешках и нескольких сумках.  Но тут неожиданно до них дошла новость, что некоторые семьи которые выехали раньше все еще сидят на вокзалах , а  другие  снимают временные квартиры в Москве, и лишь немногим удалось выехать. Несколько  человек были арестованы и брошены за решетку.  В селе воцарилось подавленное настроение.  Существовать там было больше не возможно, нехватало всего. Моя прабабушка решила  -  пусть в Оренбурге царили те же самые настроения  и нет особых надежд на процветание.... они поедут к родным.

      Моему деду тогда было 17.

Преревод осуществлен от моего лица.

  

(von links nach rechts),

(hinten) T. Maria, Anna

(vorne) mein Papa, Oma,

O. Peter (starb1991),

Opa, O. Heinrich (Andrej).

(слева на право)

(сзади) т. Мария, т Аня.

(спереди)  мой Папа, Ома.

д. Петя (погиб в 1991)

Опа, д. Андрей (Генрих).

Hochzeit in Kanada.

Zweiter von rechts ist

Omas Bruder Mantler Peter,

60-70-e Jahren

Свадьба в Канаде.

Второй справа

брат моей Омы Петер Мантлер,

60-70- е годы

Urgrosseltern

Aganeta und Peter Mantler

Прародители

Аганетта и Петер Мантлер

Übersiedlung nach Kirgistan

      An dieser Stelle  möchte ich auch paar  Wörter zu dieser Geschichte sagen. Kornelius Siemens fing sein eigenes Leben an und vertiefte sich in seine Erinnerungen, in die  eigenen Erlebnisse.  Seit dem sein Lebenslauf und der Lebenslauf seines Bruders Peter (meines Opas), wie es im Leben läuft,   unterscheiden sich.   Ab jetzt nehme ich Bezug nur an das, was meine Tante Anna Siemens erzählt hat.   Mein Opa heiratete für die Verhältnisse damaliger Zeiten meine Oma sehr spät (er war 31, und die Tatsache, dass ich immer noch ledig bin, hat höchstwahrscheinlich auch damit zu tun.). Im Jahre 1940 heiratete er meine Oma Anna Mantler. Zu dieser Zeit wohnte die Familie Mantler schon in Kirgistan, im Dorf Bergtal, der später, nach dem Krieg, zu Rot-Front umbenannt  wurde.  Ursprünglich stammte Familie Mantler auch aus Ukraine. Die Wege, die sie nach Orenburg führte unterscheiden sich nicht all zu groß von den Wege von der Familie Siemens. Sie lebten auch eine Weile in Sibirien, kehrten nach Orenburg zurück,   und waren dann nach Kirgisien übergesiedelt. Wie die deutsche Siedlungen in Kirgisien entstanden sind, bleibt für mich auch ein Retzel.  Tatsache ist - deutsche  Bevölkerung in Kirgisien  sprach damals Hochdeutsch und Plattdeutsch, was  mit Aussiedler aus Orenburg und Wolga mitgeschleppt wurde.  Meine Oma Anna Siemens kam eines Tages vor dem Krieg (ca.1939) nach Orenburg, Dorf Nm. 8 Romanowka  zu Besuch und lernte meinen Opa Peter Siemens kennen. So entstand eine neue Familie Siemens. 1941 war meine Tante Anna geboren, Opa war schon zu Trudarmee mobilisiert.

     Zum Anfang des zweiten Weltkrieges diente vermutlich Bruder  meiner Oma Peter Mantler in Roter Armee.  Er wurde von den deutschen Truppen gefangengenomen und fluchtete nach dem Krieg nach Kanada. Er ist vor 3-4 Jahren gestorben, und meine große Hoffnung besteht darin, dass nach der Veröffentlichung dieser Internetseite einer von seinen Nachfahren sich bei uns meldet. Meine Oma und Opa in 1960-1970 Jahren führten Briefaustausch mit Kanada. Es ist bekannt, dass die Kinder von Peter Mantler kein Russisch mehr können, können aber Deutsch. Wenn Sie uns lesen, schreiben Sie  an Eugen Siemens.

       Zweites Kind war Tante Maria. Drittes Kind war  mein Onkel Peter, der im Alter 5 Jahren starb. Er fiel in  Lehmgrube, die auf dem Hof voll Wasser stand und ertrank. Im Jahre 1951 war mein Vater Kornelius geboren.

    Nach den Kriegsjahren wurde für die deutsche Bevölkerung in Sowjetunion Kommandantur eingeführt. Keiner von den Dorfbewohnern durften ohne Behördeerlaubnis sogar nach Nachbarndorf verreisen.  Drei Jahren später nach dem Stalins Tod  (1956) wurde sie aufgehoben. 

     Nur dann, im Jahre 1959 Familie Siemens war zur Entscheidung gekommen  zu den Omas Eltern nach Kirgisien zu  übersiedeln.

Eugen Siemens 2004

Переселение в Киргизию

На этом месте д.Корней (брат опы, умер в начале 2005) начал собственную жизнь и углубился в свои собственные воспоминания. Жизненый путь его и моего Опы отныне разрознились. Теперь я повествую опираясь на слова моей тёти Ани. Мой дедушка (Опа) женился поздно (т.к. я все еще не женатый это заложено видимо генетически). В 1940 г он женился на моей бабушке Анне Мантлер (Оме). К этому времени семья Мантлер жила уже в Киргизии, в селе Бергталь, которое после войны было прерименованно в село Рот-Фронт. Изначально семья Мантлер жила так-же на Украине. Дороги приведшие их в Оренбург не сильно отличались от Зименских. Они так же жили одно время в Сибири, вернулись в Оренбург, а потом пересилились в Киргизию. Откуда взялись немецкие поселения в Киргизии я не знаю. Факт только то, что немецкое население в Кмргизии разговаривало на литературном немецком, а Платтдойч был занесен переселенцами с Оренбурга. Однажды, пред войной, моя Ома Мантлер Анна приехала в гости в село номер 8 Романовка и там познакомилась с моим дедом Петером Зименс.  Так появилась новая семья Зименс. В 1941 году родилась моя тетя Аня, но Опу уже мобилизовали в трудармию.

      К началу второй мировой войны брат Омы предроложительно служил в Красной Армии, был взят в плен немецкими войсками и после войны бежал в Канаду. Он скончался около 3-4 лет назад и я надеюсь на то, что после опубликования этой интернетстраницы кто-то из его потомков откликнется. Мои Ома и Опа в 60-70-е вели переписку с Канадой.  Известно, что дети Петера Мантлер не знают русского, но знают немецкий. Если все же знают, то пусть пишут  на Eugen Siemens.

      Второй ребенок был моя тётя Мария. Третий был мой дядя Петя, который умер в 1949 в  возрасте пяти лет. Он упал в яму во дворе, где брали глину,  которая была до краёв заполнена водой и утонул. В 1951 году родился мой папа, Корней Зименс.

     После военных лет для немецкого населения во всём Советском Союзе была введена коммендатура. Никто из сельских жителей без особого разрешения властей не имел права выехать даже в соседнее село. Три года спустя после смерти Сталина коммендатуру отменили.

      Только тогда, в 1959 году семья Зименс решили переехать к родителям Омы в Киргизию.

 

п. Энильчек,

где  я был зачат.

Вверх по ущелью

Семитысячник Хан-Тенгри.

 

 

 

Я на отцовском

мотоцикле.

Сары-Джаз 1975

Новейшая история

       Вот  и добрались до этого конца истории. Теперь она уже звучит по русски. Так получилось, что фамилия Зименс оказалась в Киргизии. Но про  то как я родился в Бишкеке она пока умалчивает.

     Моя мама  родилась в Канте.  Ее воспитывала моя прабабушка, Ежова Настасья, мордвинка. Смею предположить, что ее путь от Лапландии до Киргизии тоже был нелегок. Но я думаю тут вступает в роль менталитет народов. Никогда мои родственники со стороны матери особо не интерессовались семейными реликвиями и если бы не я, то были бы утеряны последние фотографии.  Моя прабабушка  кое-что знала по  мордвински (фински), но ничего этого не передала моей бабушке.  Не передала она  и моей маме которую фактически воспитывала. О моём прадеде я  только слышал одно. Он был мордвин, который  на спор поднимал на плечи быка и угорел от  выпитого на спор самовара самогонки. Не слишком отрадно... Видимо с этой стороны  и  ведется отношение к алкоголю со стороны матери.  Если мой дед Зименс Петер любил выпить одну вторую  и на этом все и заканчивалось, то со стороны матери пили добро - по русски.

     Пробабушка моя Настасья не пила вообще, но была бабкой повитухой.  Она лечила людей заговорами и травами. Опять же, видимо генетически моя мать стала известным экстрасенсом в Бишкеке.

      Мама воспитывалась в Канте. Отца у нее не было. От него осталась лишь фамилия. Кузьмин. Вернее конечно он был, но сел в тюрьму надолго, когда моей маме не было и 5 лет. Она еще его помнит, но смутно. Мама родилась 1949 г,  и  буквально с самого начала ее воспитывала моя прабабушка. Мама сохранила очень теплые воспоминания о ней. Она умерла в конце 60-х  но все это время, она заменяла ей мать. Видимо поэтому мама всегда плачет, придя на погост в Канте. Моя же бабушка уехала осваивать целину и оставила мою маму на воспитание пробабушке.   В 1967 году мама поступила на горно-геологический факультет Фрунзенского Политехнического Института (ФПУ), в то время геологами было быть модно.

     Двумя годами позже мой отец поступил в училище и начал учится на горнопроходчика.

     В общем по своему-ли желанию, или по распределению они попали в п. Энильчек на Сары Джазе, где велись разработки касетерита.  Там, на высоте 2500 м они и познакомились и произвели в 1973 г на свет меня, что и определило мою дальнейшую судьбу как геолога, которым я был и остаюсь в душе. Желанным ребенком я конечно не был, что видимо тоже наложило свой отпечаток. Вместе мои родители жить не стали.

      Но в начале зарабатывали они очень даже не плохо и купили свой первый дом в Лебединовке, на улице Токмакская. Затем переселились в Ала-Арчу, и после этого по фиктивной сделке купили квартиру на ТЭЦ во Фрунзе, в доме нр 49 кв. 17 (мне было 5 лет), где я и познакомился с моими первыми друзьями Рыбьяновым Игорем, Ли Олегом, Галдобиным Олегом и Пыхом, но все же это -

 

Совсем другая история.


| Форум | Гостевая | Главная |

Зименс Евгений

Hosted by uCoz